Sinoć je na sceni Atrija Buća  u Tivtu održana promocija reprinta knjige „Boka kotorska“, don Nika Lukovića. Na promociji su se posjetiteljima obratili  izdavač knjige ispred Bokeljske mornarice Beograd dr. Branko Sbutega, urednik izdanja gospodin Nikola Ciko, kao i ravnatelj tivatskog Centra za kulturu gospodin Neven Staničić .

Prvo izdanje  knjige je bilo davne 1951. god. na Cetinju te je novo izdanje prilika da svi koji nisu bili upoznati s  ovim djelom upoznaju Boku na pravi način i vide njene vrijednosti očima čovjeka, koji je za kulturu Boke ostavio tragove i smjernice za nove generacije ljudi koji ovdje žive, kao i onih koji Boku vole, cijene i posjećuju.

Gospodin Ciko je istakao da je knjiga  „upravo esencija ne samo opisa ne samo Boke kotorske nego i onoga bokeljstva  onakvoga kakvog ga ja vidim“, te da je don Niko iznio najvažnije kulturne i kulturološke karakteristike mjesta i taj način izvanredno približio Boku. Bibliografija,  koju je  autor koristio prilikom stvaranja knjige je zaista impresivna po broju, autorima i kvaliteti djela.

Gospodin Sbutega je u svom obraćanju rekao: „ Život je čudna igra i rabota i kada zađete u neke ozbiljne godine svode se neki bilansi i lični vremeplovi. U najvećem broju slučajeva retrospekcije prošlosti, ona uvek biva lepša i bolja od sadašnjosti , a o budućnosti  i da ne govorim. Nekada je sve bilo bolje, lepše i časnije nego danas i to uverenje  podgrevamo raznim primerima  vlastitog iskustva samoobmane. Zapravo tada smo upravo mi bili mlađi, lepši, zdraviji i orniji za buduća iskušenja nego što je to danas slučaj. No, da se ne lažemo, ta retroaktivna utopija je laž na koju nesvesno pristajemo, jer nam prija. Knjiga u vašim rukama je istina napisana u godine mg najranijeg detinjstva davne 1951. god. Ona je prava i realna slika naše predivne Boke kotorske, koja iako „Nevesta Jadrana“ danas teško boluje i pitanje je koliko dugo može trajati pre nego što pasa.  Ta Boka u ovom obliku  danas više ne postoji i prepuštena je našoj milosti do konačnog nestanka. U proteklim vekovima silne i moćne vojske su ovde prošle, sukobili se interesi Zapada i Istoka, hrišćanstva i islama i tu na raskrsnici  njihovih puteva Boka je doživela svoj kulturni, ekonomski i istorijski zenit. Nisu joj naudili „okupatori“ da svoje „Periklovo zlatno doba“ doživi i preživi zanosno lepa kakva je bila“.

Gospodin Sbutega se također prisjetio Skupštine Bokelja, koja je bila prije gotovo 170 godina, kada su se okupili ugledni Bokelji, kojih je bilo oko 400. „ U zaključku skupa je potvrđena ideja i volja o ujedinjenju Južnih Slovena, ali rešenost da se sačuva vlastiti identitet  rečima da mi nismo Dalmatinci, ali jesmo Bokezi“.

„ U traganju za zaboravljenim duhom minule Boke  don Niko Luković je ponudio uzor i obrasce, koji pomažu da spoznamo sami sebe u imanentnom traganju za vlastitim, ali i tuđim korenima, upravo onima koji nas dele. Biti istinski Bokelj znači  ne pripadati ni jednoj opciji podele, bila ona nacionalna ili verska; moramo biti nešto drugo, samosvojstveno u različitosti pripadanja.  Geslo, kao izraz verovanja da su Boku stvorili tolerancija i poštovanje u ljubavi različitosti su i razlog da je ova knjiga ponovo oživela. Zato knjiga „Boka kotorska“ kao verni reprint originala dosledno čuva vrednosni i univerzalni sistem svog autora i brani ono što se još može odbraniti, od nas samih“, poručio je  gospodin Sbutega na kraju svoga obraćanja.

Gospodin Staničić  je istakao ulogu don Nika  u povijesti Boke kotorske i Crne Gore, kao  i to da je iza sebe ostavio 150 bibliografskih jedinica, desetak knjiga, a zanimljivo je da je i autor  prvog  turističkog vodiča  Boke kotorske.  Osvrnuo se također na ljude koji nisu danas više s nama, ali su iza sebe ostavili kulturni trag, koji ne možemo zaboraviti, kao ni ono za što su se u svoje vrijeme zalagali. Don Niko Luković je bio pisac, kulturni znanstveni  radnik, dobrotvor,  humanista ... Zato, reprint ove knjige predstavlja jedno bogatstvo za generacije koje dolaze, koje Boku moraju čuvati od svega što je ugrožava, te cijeniti samo činjenicu da živimo na ovim prostorima.

Glazbeni dio večeri su upotpunile profesorice Nevila Klakor i Bruna Matijević.